Atina – antička prestonica

Većina nas letovanje odluči da provede u Grčkoj. Ali fokus nam je uvek na leškarenju na plaži i kupanju. Ali zašto ovo leto u Grčkoj ne bismo napravili i neki izlet i posetili Atinu, antičku prestonicu. Svi koji se odluče da leto provedu na jugu Grče, Atina je idealno mesto za jednodnevni izlet.

atina akropolj
Akropolj u Atini

Atina je istorijska prestonica Evrope. Duga je istorija ovog grada, datira čak od prvih naseobina iz Neolita. U V veku p.n.e.(zlatno doba Perikla), za vreme kulminacije atinske duge fascinantne istorije, gradske vrednosti i civilizacija stiču veliki značaj. Godinama je mnoštvo osvajača opsedalo Atinu i podizalo jedinstvene divne spomenike. 1834.godine, Atina postaje prestonica moderne grčke države i za dva veka postala atraktivna moderna metropola velikog šarma. 

Veliki deo istorijskog centra grada je pretvoren u 3 km dugu pešačku zonu (najveća u Evropi) koja vodi do glavnog arheološkog nalazišta, koje rekonstruiše, u velikoj meri, drevni pejzaž. 

Osim bogate istorije, treba istaći da je ovaj grad najsučanija prestonica u Evropi. Zbog toga, Atina je idealna za praznične izlete tokom zimskih dana. Bašte ugostiteljskih lokala su i tad otvorene, te možete upijati mirise, boje i ukuse fantastične grčke kuhinje. 

Postoje dve Atine, antička i moderna. Prvo na šta se pomisli kad se kaže antička Atina je Akropolj. Partenon, Eretejon… U podnožju Akropolja je Akropoljski muzej, čiji su troškovi izgradnje iznosili 130 miliona evra. 

U muzeju se nalazi nekoliko hiljada eksponata, koji predstavljaju razne epohe, počevši od VII veka p.n.e. pa do helenističkog doba. Tu su i karijatide, kojih ima šest, s tim što je jedan u Velikoj Britaniji, pa se ove dve zemlje spore oko toga. Originalne karijatide su u muzeju, a replike su na Akropolju, pre svega zbog klimatskih promena. 

Partenon je na vrhu brda. To je hram koji je posvećen boginji Atini. 

Potrebno je znati da je brdo Akropolj bilo pogođeno dvema katastrofama. Jedna je mletačka vojska 1687. pod vođstvom Frančeska Morosinija, koja je gađala brdo odnosno Partenon i podelila ga na dva dela. Druga nepogoda desila se 1806.godine. Tada je lord Tomas Brus uz pomoć Turaka uzeo nekoliko poznatih skulptura i doneo ih u Britaniju. Britanski muzej u Londonu još uvek čuva neke od skulptura. Svakako je Partenon odolevao ljubomori. 

U podnožju Akropolja je naselje Anafiotika. Kada uđete u ovo mesto, osetićete kao da ste na nekom grčkom ostrvu, jer ovde su pretežno bele kuće sa plavim prozorima i uske ulice sa cvećem. Naselje je nastalo ovako: početkom XX veka radnici sa ostrva Anafi su stigli u Atinu. Zbog velike nostalgije prema svom domu, izgradili su naselje slično svom ostrvu. U naselju je 45 kuća sa kikladskim šmekom. 

Moderniji deo Atine je Plaka, deo sa brojnim tavernama koje karakteriše grčka kuhinja (uštipci sa sušenim paradajzom, saganaki, grčke pite, musaka, morska riba, uzo, cipuri). Tu je i rebetiko, grčka muzika koju je Onazis vratio na scenu. Nije bila omiljena među narodom jer opisuje radnički teški život. Onazis je u Pirej došao iz Male Azije i svaki put kad bi posetio Atinu, došao bi i u radnički kvart Kesarijani. Tu je pevao izvesni Jorgos Zabetas, koji je specijalno za Onazisa pevao rebetiko. 

Ako ste željni provoda, a želite nešto urbano i moderno, a tu je Kolonaki kvart sa najboljim klubovima i barovima. 

Ispred Helenskog parlamenta treba uhvatiti smenu Evzona. To su elitne jedinice grčke vojske. Odeveni su u tradicionalne fustanele. 24h dnevno drže stražu kod groba neznanog vojnika. Oni se na svaki sat menjaju. Nose klompe sa 400 eksera na njima i svaki ekser predstavlja godinu provedenu pod Turcima. Najveća atrakcija ovde je već pomenuta smena koja je u stvari specifičan performans koji predstavlja duh i ponos Grka. 

Na putu ka obali Atine (koju ne treba zaobići) je Kulturni centar Stavrosa Njarhosa. Sagrađen je u čast velikog grčkog brodovlasnika. U okviru centra je Nacionalna biblioteka Grčke i Nacionalna opera. Sve ovo je pod upravom grčke vlade.

U blizini centra je obala Glifade. Tu su mnogobrojne peščane plaže, jezero Vuljagmeni, divni restorani na obali… 

atina

Stadion Panatinaiko (ili još poznat kao Kalimarmaro) je u centru Atine. Otvoren je 566. godine p.n.e. Ceo je sagrađen od mermera, i po tome je jedinstven. Stadion je u staroj Grčkoj predstavljao centar takmičenja u atletici u čast boginje Atine. Mnogo kasnije bio je mesto održavanja prvih modernih Olimpijskih igara, tačnije 1896. godine. Kapacitet stadiona je 45000 posetilaca. 

Na 69 km od Atine je Sunion. Rt Sunion je mesto na kome se nalazi Posejdonov hram. Na jednom od stubova hrama je ugravirano ime Lorda Bajrona, engleskog pesnika. To je bila njegova odluka, jer je bio očaran mitovima o Posejdonu. Ovde je zalazak sunca fantastičan, zbog toga što sunce zalazi među stubove stvarajući na taj način neverovatan prizor. 

Za kraj, pomenućemo brdo Likavitos. Ovde se nalazi najviša tačka u Atini, sa koje se pruža pogled na ceo grad. Ovde sedite u restoran Orizontes i uživajte u specijalitetima restorana i pogledu na ceo grad.